Одломак из писма Бениња Санчез-Еплера
Професор енглеског језика на Амхерст колеџу, Бенињо Санчез-Еплер предаје два курса о вишејезичности: „Превазилажење језичких баријера и живот у превођењу“ и „Вишејезична игра“.
Група студента који су учествовали у специјализованом курсу „Вишејезична игра“ је била веома ангажована бавећи се темом живота у условима у којима је њихов матерњи језик потиснут. Студенти су се бавили питањима вишејезичности на Амхерсту и изазвали велику пажњу. Организовали су изложбу завршних пројеката у Киф центру, направили видео „Наше језичке приче“ који су професори погледали 2017.године у току семинара за прву годину и објавили чланак „Рушење језичке баријере“ у Амхерст Магазину.
У овом одломку Бенињо Санчез-Еплер размишља о мотивима за креирање ових курсева и како Амхерст колеџ може да се развија као вишејезична образовна институција.
Моје инсистирање 2015. године да се што пре креира семинар за студенте прве године на тему „Превазилажење језичке баријере и живот у превођењу“ је резултат сопствених прелазака преко језичких баријера – успеха и неуспеха у превођењу и посредовању између култура, а и мојој припадности више култура. Постојало је време у мом школовању када ми ништа није указивало на то да је мој матерњи језик од велике вредности. Зато сам на Амхерсту осмислио курс који ће вишејезичним студентима показати вредност њиховог матерњег језика, а такође их уверити и да нису усамљени у осећањима амбивалентности, збуњености или забринутости, можда чак и утучености због притиска да се асимилују и потисну свој језик. Што сам боље говорио корисни и моћни званични енглески језик, све сам више обезвређивао и одбацивао као бескористан свој драги матерњи језик и потискивао га у корист енглеског. Зато сам на Амхерсту осмислио курс који би разоткрио механизам обезвређивања и научио студенте како да прекину овај процес.
Моји другови који су говорили само енглески језик нису знали за моје одушевљење и фрустрације док сам истраживао границе својих могућности са новим језиком. Он је у потпуности припадао њима, али још увек недовољно мени. Нису могли да схвате зашто сам тако тешко причао, а био тако вешт са најдужим и најређим енглеским речима латинског порекла. Зато сам на Амхерсту креирао курс који ће помоћи студентима који говоре само енглески језик да открију и схвате шароликост порекла тог језика и његову зависност од различитих језичких подлога; да су покретачке силе за стварање енглеског језика биле миграције становиштва кроз које су се језици различитих народа временом стапали.
Причајући са новим студентима латиноамеричког порекла и њиховим родитељима потврдио сам им да ће они значајно допринети тону и садржају курсева које предајем. Рекао сам им да ће њихове културе обогатити наставу и објаснио да они нису само гости љубазног домаћина, већ да управо они чине Амхерст колеџ. Они сада могу да пруже гостопримство људима из целог света на овом месту које им припада.
План колеџа за „Глобализацију програма наставе“ може да се примени предложеним повећањем глобалних и међународних програмских садржаја, већим нагласком на усаршавање страних језика и слањем више наших студената у иностранство у потрази за свеобухватним искуствима. Ипак, морамо препознати и употребити мултикултуралност и транскултуралност наших студената и професора. Морамо да пронађемо начин да посветимо посебну пажњу талентима, стручности, историји и језицима које наши студенти већ доносе са собом када стигну овде. Када културно окружење и приоритети наставних планова не вреднују оне вредности која наши студенти већ носе у себи, оне се губе због запостављања. Асимилација није само прихватање истоветности, већ континуирано разграђивање и онемогућавање свега ван ње.
Огромна разноликост међу студентима Амхерст колеџа показала се као снажан подстицај да организујем своја предавања тако да оставим простора у програму за таленте и вештине које студенти већ поседују и да им дам више прилика да уче једни од других. Сећам се својих предавања са Вилијамс колеџа у касним седамдесетим годинама прошлог века. Када би студенти рекли или урадили нешто веома паметно, професор би поскочио од радости и прослављао “одлично размишљање”. Доста сам сличног видео у разноликој, мултикултуралној учионици Амхерста где су ученици међусобно откривали своје идеје. Захвалан сам због привилегије да пратим ове ученике док сазревају у оно што заиста јесу.
Бенињо Санчез-Еплер
Професор енглеског језика
Translator’s note:
This was the first article I translated to Serbian language and my first impression is that translation was a lot more demanding than I had previously expected. The greatest difficulty encountered was certainly the different syntax used in Serbian language, so that direct translations of even simple phrases sounded somewhat awkward. As a result, I often had to significantly change the original sentence to make it sound more natural in Serbian. This was especially true for some more complex phrases used by the author. Another difficulty was the vocabulary. I witnessed the richness of English vocabulary and sometimes struggled to find the right word in my native language.
Aside from those difficulties, I think that working as a translator will help me perfect my knowledge of English. Reading English texts by itself introduces me to new words and expressions. As I’m translating from English and trying to find a way to express ideas in Serbian, I’m, at the same time improving my skills with both languages. Also, I have noticed the vast number of word forms Serbian language has because of its 7 grammar cases.
The topic of this article is very intriguing to me, since I don’t have any experience of suppression of my first language and have never thought about growing up in two linguistic environments. The article contributed to my understanding of the importance of multiculturalism in the development of an academic institution such as Amherst College.
Белешке преводиоца:
Ово је први чланак који сам преводио на српски. Први утисак је да је превођење било далеко захтевније него што сам у почетку очекивао. Највећа потешкоћа ми је свакако било другачија синтакса него у српском језику, тако да су директни преводи чак и врло јасних израза звучали чудно. Због тога сам често морао да приликом превођења доста изменим оригиналну реченицу да би она на српском звучала природно. Ово се посебно односи на неке сложеније изразе које је аутор користио. Потешкоћа је био и речник, јер сам схватио да је енглески језик врло богат и у свом матерњем језику нисам могао да пронађем адекватну реч.
Осим потешкоћа које са собом носи, мислим да ће ми процес превођења помоћи да усавршим своје знање енглеског језика. Само читање текстова на енглеском ми помаже да се боље упознам са новим изразима и речима. Док преводим и покушавам да пронађем начин да мисли са енглеског изразим на српском, истовремено унапређујем своје знање и енглеског и свог матерњег језика. Такође сам приметио колико различитих облика речи српски језик има, понајвише због прилођавања речи падежима.
Тема овога текста ми је веома занимљива јер досад нисам имао искуства потискивања свог језика и нисам ни размишљао о одрастању у две различите језичке средине. Мислим да је овај чланак допринео мом разумевању значаја мултикултуралности за развој једне академске заједнице попут Амхерст колеџа.