Преводилац у центру пажње

Nikolai Avksentiev

Мој пројекат је био превођење неколико чланака које је написао руски социјалиста, Николај Авксентијев у току Првог светског рата. Почетак превођења је био обесхрабрујућ. Жеља за прецизношћу и страх да превише не променим изворни текст довели су до превода који су повремено били неспретни, крути, нејасни и не сасвим тачни. У неким пасусима проблем је…Continue Reading Преводилац у центру пажње

Како звучати амерички?

У нашој породици рођендани су сасвим посебни. Има нас четворо, али прослављамо само два рођендана, јер смо сестра и ја близнакиње, а моји родитељи су рођени са размаком од једног дана. Сваке године се окупљамо два пута са тортом и свећицама, да прославимо уз специјалну породичну песму „Данас нам је диван дан“ на три језика…Continue Reading Како звучати амерички?

Који је заиста мој језик?

„Прича као да ово још није његов језик“.

Током боравка у Кореји, а и дуго после тога,  безуспешно сам се трудио да из главе избацим овај очигледно оптужујући коментар. Немоћно сам покушавао да одгонетнем његов смисао. Шта значи говорити корејски као да је „мој“  језик? Да ли бих икада могао тврдити да ми потпуно припада и овај језик, осим енглеског који говорим од рођења? Због речи „још“ није ми било јасно да ли се од мене очекује одлично знање корејског и да ли је  несумњиво да бих једноставним останком у Кореји  био „прочишћен“ и враћен у неко првобитно, корејско стање….Continue Reading Који је заиста мој језик?

Архивска историја вишејезичког издаваштва на Амхерст колеџу

original Polyglossos publication

Веома сам се обрадовала часопису „Сусретања“. Језик представља део сваке културе, тако да је за развој и прикладно представљање  наше студентске заједнице изузетно важно да имамо што више ресурса на различитим језицима. Лични разлог за одушевљење је да већ дуже време учим шпански, мада себе још увек не сматрам особом која зна оба језика.(Знам да треба да ме је стид, обзиром на моје године и могућности које сам имала да научим језик). Једва чекам тренутак који описује Мин Ченг у свом чланку из априла 2018. када ћу коначно открити да сам постала особа која заиста зна оба језика. Зато је изузетно узбудљиво имати на колеџу часопис са текстовима на енглеском и шпанском, који ми помаже да постигнем свој циљ….Continue Reading Архивска историја вишејезичког издаваштва на Амхерст колеџу

Одломак из писма Бениња Санчез-Еплера  

Моје инсистирање 2015. године да се што пре креира семинар за студенте прве године на тему „Превазилажење језичке баријере и живот у превођењу“  је резултат сопствених прелазака преко језичких баријера – успеха и неуспеха  у превођењу и посредовању између култура, а и мојој припадности више култура….Continue Reading Одломак из писма Бениња Санчез-Еплера  

Успон и пад урду језика и књижевности

Изгубио сам навику да пишем на урду језику од кад сам напустио Пакистан, али сам због своје љубави према овом језику и књижевности започео овај есеј. Под језиком, подразумевам не само његову историју, већ и неформалну и говорну употребу, као и употребу у поезији и прози….Continue Reading Успон и пад урду језика и књижевности

Друго име за ружу од Фејт Чанг

close up shot of pink rose

Увек ми се свиђала прича о томе како је мој ујак Вилсон изабрао своје име. Требало му је само неколико месеци боравка у Америци да схвати да белци никад неће изговорити У Ђин (енгл. Woo Jin) на прави начин. “W” је увек звучало сувише грубо, a језик би им склизнуо сувише меко око слова “J” да би правилно  изговорили глас који је негде између „Ч“ и „Џ“. Понекад их је исправљао, полако изговарајући сваки глас, пажљиво постављајући језик на непце. Изгледа да то није помагало, а он није могао да одреди да ли је у питању недостатак труда са њихове стране, или је за све  требало да окриви сам енглески језик, његова слова и гласове које није могао да упореди са оним из корејског језика….Continue Reading Друго име за ружу од Фејт Чанг